Zbog tebe sam sam se sklonila na zelene proplanke,

obukla u duge muške košulje svoga oca ili dede

ugrejala obnažene noge u vunene čarape

i zaspala sama….

Zbog tebe pijem crno vino koje poklanjaju sveti oci

i hranim se u surovoj divljini, po odmaklom mraku,

prodajem sve što ne mogu da pojedu moljci.

za osećaj slobode u jutarnem zraku.

Gramofon je vaspitan da svira odu radosti

kao takav, beznadežno, nikada ne ćuti

pa često godine reže preko mladosti,

sve dok se igla od sećanja ne istupi.

Knjige su mi zakrpa usnuloj mašti

izlizana nada za nemoguće sutra,

bore su mi dokaz da vreme nije stalo,

a onaj gore, jedini svedok da te neću.

Zbog tebe ostavljam prošlost na pola,

na pola izlečena, na pola isečena,

sa pola koplja probodena

da na pola više zaboli

kad pomislim da je živo

ono što nikad nije prestalo da se voli..

Advertisements

2 thoughts on “Prva…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s