KAKO SU ŽENE POSTALE MUŠKARCI

          Naučila sam svje će proći… i ovaj moj trenutini bol ispod plećke a sa prednje mi lijeve strane  i ova patnja koja mi sve neke košmare noć’ma nameće  pa ne spavam tako s vrijemena na vrijeme,  i sve  o tome ćutim, nem kome ni da pošteno kažem a da me neko razumje i prozbori nešto pametno, ali i to mora proć, velim ti.

Naučila sam  da će proć i  moja žal  što ti onomad ne rekoh da te silno volim, nego po ko zna koji put se napravih muško, da ću sve sama na ovom mi svjetu u životu, postić i prestić.

Ali tebi trebade žena da te u koraka prati i da ne izvodi bjesne gliste kao što ja moradoh učinit. Al šta ti tu ja mogu, kad je to meni odkuće i tako mi je vaspitanje.

A i ti vazda, samo kako je namenjeno od predaka, da ništa ne probaš unakolo zaobilazit i pitati me pre toga štogod, nego naumito upade kod mojega oca, sjede mu na postelju i prozbora:

„Tako ti je moj Savo, dočekaćeš da i ovu kćer otpratiš u časnu kuću za ajduka.“

Ali ti bi zaboravio, da moj otac mene jednu u kuće imade, jer je svu žensku čeljad podavao tamo preko planine za Mudriće i Radniće, pa u kuće ostadosmo samo ja i brat  mi od pet cičih zima, kojega  majka ne sačekade da vidi još u proleće.

Moj ti otac, iz postelje polumtrtvijem glasom odgovori da me ne mož dati  preko moje volje, jer sve mu bidne krivo kad se seti da je ova najstarija kukala kad se domila, a ova druga proklinjala svojega muža jer je rastavi od Milenka iz Lepića koji nije imao ništa od novaca da dadne ocu.

Ti se na očeve rječi napravi važan pa onako sav u visine stade preda mene, pogleda me u oči i naredi da kupim stvari,  jer se već smrče a treba nam preći preko brda po snijegu.

Ja na to uvrjeđena bih, jer me niko ništa nije ni pitao, neko sve sa nama ženama moralo podrazumjevat.

Ja se napravih muško pa upitah, a kud bi ti mene.

Ti me pogleda i prekorno rječe da krenem.

A ja dodadoh, ako ti trebadnem, ti mene dođi vođe.

A ti  dva mi šamara opali i izlete napolje.

Meni ne bidne to dosta nego sve sam ti dovikivala putem kod Šćepovog gaja, da  bi  ti mene uzeo jerbo ti se majka u postelje dala, pa nema ko da je gleda, a koj će tada  da gleda mojega oca   i  sve sam za tobom naređivala da ne dam da ideš nikamo dok se ne utvrdimo. A ti reče da ima koja god oće da gleda tvoju bolesnu majku  i da jedva čekaju a ja da se vratim u kuće da gledam kojega trebam.

Na to sam ti  se ja baš bila  uzljutila i to me uvrijedi, pa sam u nesvest pala i sve te proklinjla.

„ Koja god ti u kuću došla na porodu ti se satrala i pre majke izdanula“

Koja god ti praga prekoračila da se nikad sunca ne nagledala“

Ti se tad bi nasrdio namene, pa me pojuri prema kući kuneći me da nikad sa kućnoga praga   ne šljegla u muškoga doma. A ja skinuh obe moje opanke, pa te sve njima unazad gađah.

Vratih se kući i ne mogoh da se na bolesna oca naljutim, što me ne dade za tebe nego veli da mu je do moje volje, a nikada da ti rečim  nije bilo tako, no zna da sam ponosna i da ga ne bi sama sa nerođenim mi djetetom ostavila.

Posle su mi dolazili neki muškinje, sve jedan za drugijem, isto se tako ponašali ko ti, ali ja rekoh ocu da uvjek veli da me ne da, da ne bih popijala  po ona dva šamara što si me onomad zalepio.

Mene je otac umro pre godinu dana, i još sam ti žalna za njime, ali proći će i to…

Nego čujem da su ti umrle sve tri žene, a ja posle pokopa oca,  htedoh kod onog Joviše iz Crnoga Vrijela što je trgovao po Dubrovniku, da se dam na kuću, ali on  samo hteo da me iskoristi za pogane rabote, pa se nalego na mene, a ja ga nekim kamenom zavalila i na mjestu ubila, a posle se ta bruka po selu pročula i niko nije dolazio da me uzima.

Vidiš li crni  moj Vojo, da  sve ono što smo u strasti jedno drugom rekli, sve nas u nezgodi stiglo.

Ja ne mogu preko praga, a ti ne mož dovjesti na svoj, pa sam mislila da se opremiš  i  dovedeš majku, ako ti je jošte živa da je ovdje gledam.

I kad bi samo ponekad, po koja puta  preko usta mogo prevalit da me voliš, tebe bi sigurno bilo bolje, a mene bi  se oni košmari sagnali i sve mislim da bi kad to prvi put  čujem  za svojega života mogla biti prava žena, bez bjesnih glista i more da glumim jačega.

Ti vidi kako ćeš, kad ti ovako zborim. Bidni  pametan, pa se sa ponosom vidi da rastaviš ne bil srećni bili zajedno.

***

Tako je Nasta do zadnja dana svoja ženska života, čekala da se pojavi Vojo, al  on se ne pojavi, pa Nasta zavi svoje grudi i odseče kosu i dovjede kući mladu kojoj ništa drugo ne trebate no da čuje lepe reči koje je Nasta kao muško smelo  izgovarala.

Voju svi zaboraviše, mada se pričalo da je po stare dane, posle majčine smrti  po selu hodio sa dugom kosom, u suknji sa dvije loptice vune među grudima i prevario nekog pijanog Sretomira bez jednoga mu oka, koji bi oterao ženu pa mu Vojin dobro došao da obavlja ovije ženske poslove po kuće, al ne bi mnogo pa ovaj otrkrije da je muško,  išlepeta i otjera na daleko đe ovaj umre u nekom  potoku ispod Nastine kuće.

Advertisements

6 thoughts on “KAKO SU ŽENE POSTALE MUŠKARCI

  1. Повратни пинг: Elektrische Zahnbuerste

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s