Prvi put sam ćutala

U toj gužvi prolaznih trenutaka, nasmejanih i umornih lica, naizmenično se preplićemo životnim razlikama prošlog stoleća….ti ga znaš duže, a ja brže zaboravljam…

Ti danas nećes koračati bez koraka u pratnji, samoća je potreba prošlih godina…na ovom putu…trebam ti ja….

tvoja ledja i moja bosa stopala…

I pošto ne volim simboliku muške snage s’vremena na vreme puštam te da zalutaš, ne bi li se okrenuo i upitao za pravac…

Posmatrač sa strane buni se na neadekvatnu scenografiju i na dijalog koji skoro da ni ne postoji…

Mora da je neki nadobudni materijalistički tip taj tamo reditelj..

Naši razgovori su obično tvoji monolozi,

jer svaka tvoja reč stvra harmoniju moga ćutanja…

Naše mesto je sazveždje, nekako je po njemu najlakše koračati…

I ko li će već tom reditelju uopšte da saopšti da troši traku na pogrešne aktere

Ovo nije naš film

paralelnosti se ne sudaraju

neće ovde biti ni zapleta jer tebi više nije do srčanih problema

a meni više nije do nemogućeg

Hajde da se vratimo onome što nismo ni napuštali..

I ne pitaj za pravac…oboje od početka znamo…kuda si krenuo…

I ne nosi mi sneg preko pustinje

Ne mogu ga večno čuvati…

Advertisements

2 thoughts on “Prvi put sam ćutala

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s