IZGUBLJENE DUŠE

MOŽES U NEDOGLED ČEKATI VOZOVE

I MOŽEŠ ZIMAMA TRAŽITI MOJE TRAGOVE

MOŽEŠ GOLUBA PISMONOŠU OPREMITI

I U TAJ SAT, DNEVNO,

PO NEKOLIKO PUTA POGLEDATI.

 

I MOŽES ŽIVETI NAŠU SVAKODNEVNICU

OČI PROTRLJATI OD UMORA

KNJIGU SKLOPITI NA POLA

SA PROZORA SKLONITI ZAVESU

I SAMOM SEBI

NAŠE NIKAD NEIZREČENE

DIJALOGE GOVORITI.

 

MOŽES ZAMOLITI NEKOG GORE

DA SAMO PREGURAŠ OVAJ DAN

I DA NE MISLIŠ O NAMA MNOGO

I DA ODMORIŠ OD ŽIVOTA

SAT ILI DVA

I DA POJEDEŠ SITNO,

I POPIJEŠ VINO

DA PADNEŠ U NOĆ

I ZABORAVIŠ DA SI IKADA TAKO VOLEO.

 

MOŽDA MOJE MIRISE VETAR DONESE

MOŽDA SU I SEĆANJA PREDALEKO STIGLA

I MOŽDA MISLIŠ DA IMA NADE

I DA BOLJE OD PROŠLOSTI,

SA OVOG SVETA MOŽE DA SE PONESE.

 

MOŽDA I NEKO ZAKUCA NA VRATA

I MOŽDA ĆEŠ HITRO UZVIKNUTI

JASMINA TI SI,

A ONDA ZASTATI NA ČAS

JER MOŽDA ĆU IZA NJIH BITI BAŠ JA

I MOŽDA IH NIKAD NEĆEŠ  OTVORITI,

JER NAS DVOJE GODINAMA

VIŠE ŽIVI NISMO.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s