Početak

Pokosilo me ono jutro sa tobom. Ustaješ, ustajem. Krajevi su jedina izvesna stvar sa nama. Ti nemaš vremena da me voliš, a ja nemam snage da čekam na ljubav. Kad obučeš belu košulju i kada postaviš doručak, znam da žurimo, u dane bez nas. Ne teši me što sam jedina koju voliš, već me to uništava. Kad bi samo voleo neku drugu, bili bismo jači od svakog onog početka koji završavamo krajevima. Kada bih volela nekog drugog, verovatno bi molio za početak koji bi odlagao kraj. Naši razgovori postali su potvrda o prećutkivanju. Ne razumem se u savremene trendove ljubavi i ne znam za njena pravila i ugovore. Ja samo hoću da volim, bez ustajanja iz kreveta, bez košulja i doručka. Hoću da gledam kroz trepavice kako ne žurimo, kako se ne stidimo što smo svoji, kako smo jači od lažnog morala i verovanja da je sve sa nama nemoguće. Ovaj put, hoću da ostanemo na nogama i pričamo o ćutanju. Za početak.

Advertisements

14 thoughts on “Početak

      1. Ne razumem… Mislim da svi mi istovremeno volimo po nekoliko osoba, ali da je partner samo jedan 🙂 Tako da jeste u redu, po meni, da volite i druge, ali da se samo vi „volite“ (danas se pod tim koji put i nažalost podrazumeva samo seks)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s