Ambasador

Kada sam ga zavolela, imao je 39.godina. Bio je visok i lep. Govorio je sedam jezika, voleo život i ljude. Voleo je mene. Ja sam tada bila glumica sa karijerom na pomolu. On je postao ambasador  u Indiji, a ja nisam mogla da pođem za njim. Zbog karijere na pomolu.

Danas sam videla njegovu suprugu. Stale smo da se pozdravimo. Uvek pitam za njega. Kaže da je juče pojeo sapun a pre dva dana napravio je limunadu od ferija sa mirisom limuna. Njegova sedamdeseta godina i Alchajmerova evo već druga.

Nikada nije hteo da ugradi taj pejsmejker, kaže mi. Mislio je da neće moći da te oseća u grudima, sa njim. A eto sada ne oseća ni sebe.

Pitam se šta bi bilo, da sam pošla sa njim? Možda on  ne bi postao senilni starac a ja bih, možda, postala glumica, a ne statista u reklami za feri sa limunom.

Слика

Advertisements

14 thoughts on “Ambasador

      1. „Takve stvari se ne preispituju, jer je to život.“ – blago onom ko ume – ja se ipak koji put pitam, pa moja reka meandrira, približavajući se koji put starom koritu…

      2. Lepe su ti analogije, pa da nastavim u tom smeru – sport kojim ćemo se baviti zavisi i od toga gde su nas usmerili roditelji (naravno, red bi bio, kad malo porastemo da se osamostalimo i u tom pogledu…)

        A što se tiče vučenja konopca, da li zato imamo sve više gojaznih muškaraca 8a i žena) – da bi mogli bolje da povuku konopac? 🙂 🙂 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s