Ćutanje II

Kada bih mogla da uhvatim večnost u jednome dahu to bi bio onaj koji si mi oduzimao svakodnevno u onih nekoliko dana, u onih nekoliko kvadrata koje smo ostavili za nama.

U tvom smehu od koga si pravio najznačajnija ljudska dostignuća vrednija od vatre i točka i one najsavršenije konstrukcije od kiše i sunca, pronašla sam kolevku za moje nespokoje. Kako si samo znao da ljuljaš tu kolevku, onim tvojim nitima od misli koje su me vezivale za tebe.

Možda nisi umeo da kažeš najlepše reči na koje sam svikla, ali si umeo da kažeš one sa kojima danas  gledam prolaznike, život i brda.

Da me pitaš koje su ti boje oči rekla bih da su svake boje, jer mi pravimo stvarnost  koju nam niko ne može oduzeti, tamo, iza kulisa fizičkog sveta ograničenog sa pet čula.

A sada, kada smo prešli ograničenja sveta koji nije naš  i kada smo postali prateći vokali glasovima koji nas vode kroz život, neće nas razumeti niko, ko nas nije preživeo.

I ko bi nam još verovao da je sve moguće onda kad se svega odrekneš.

Zato ćutimo, uz samo jedno : „Srećan put dragi moj!“ brišemo granice čežnje i nespokoja.

Znamo da velikih reči nema jer mi nismo rođeni za reči dugih razgovora, one ljubavne, utešne i pune razumevanja, reči prezira i ljubomore, jer sve te reči govore nam njihovi vlasnici koji su odavno popunili i numerisali mesta u nama.

Ali mi reči, a ni mesta ne tražimo, već samo one šupljine u vremenu u kojima možemo razgovarati onako kako mi umemo, bez reči.

Neko bi rekao ćutanjem, a mi, mi bi rekli osećajima.

Takav je naš svet.

U zagrljaju prolaznosti, 

hvatali smo večnost

stvorenu u dahu

sa par sati ćutnje

o dosadašnjim životima.

Advertisements

8 thoughts on “Ćutanje II

  1. Dakle… Da sam neko ko je otišao odnekud… Jako bi mi laskalo da neko napiše ovako nešto… Osim toga, da sam neko ko je otišao odnekud, jako bi mi laskalo da neko o tome piše stalno ovako nešto… Opet sam hteo da citiram, ali je stvari za citiranje bilo toliko da bih u komentaru iskopirao ceo tekst… (A to bi bilo bez veze, zar ne?)
    Da skratim i ne smaram…
    Pravo je zadovoljstvo čitati… A i slušati… Hvala…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s