Vreme

Na tom mestu ostalo je vreme koje nije moglo da se spakuje u kofer. Nije ga bilo mnogo, ali bilo je teško za nošenje.

To vreme, nije bilo moje, a ni tvoje, pa ga nisam smela  krasti. Bilo je to tuđe vreme sa našim tragovima.

Na tom mestu ostalo je vreme, poput kakve zalutale sene, tumara po doku i čeka, one prave, bezbrižne ljubavi da ga povedu, ali kao da je prokleto, jer na taj dok svraćaju samo oni kojima nije suđeno da imaju vreme.

Na tom mestu ostala sam i ja, zajedno sa vremenom, da čekam onoga koji će vreme spakovati u kofer a mene povesti sa sobom. Na tom mestu ostao si i ti, zajedno sa vremenom, da čekaš mene i moj kofer.
I čekali smo, danima i čekali godinama i mesta u koferu je bilo, ali nije bilo nas, jer nismo čekali u isto vreme.

Na tom mestu ostalo je more, da nas seća na vreme koje nije bilo ni moje ni tvoje, a bilo nas je u njemu, jedno kratko vreme. I bila je sreća i bila je radost i bilo je sve, dok nismo priznali da smo se zaneli u tuđe vreme.

jasmina opatija

Advertisements

4 thoughts on “Vreme

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s