San

Poklopile se kazaljke na peščaniku.

I pesak se pretvorio u vodu.

I oaze su postale ostrva.

A ti si otopio sneg u meni.

I Probudio si me,

Ali se san uspavao.

 

Trampio si igru za dodir.

I kupio si ljubav na pijaci

Neprskanu, bez pesticida.

I bio je tu beli pas

koji je znao da će biti čovek.

 

Čekao si mene

I ja sam bila tu.

Ali nisi me video, a

ni moju molitvu na ramenu.

Možda je ljubav ipak bila prskana

Pa ti je hemija upala u oko.

Nisam te dodirnula

Jer sam trampila dodir za igru.

 

Krenula sam.

Na put u sebe

I da tamo pronađem dovoljno tebe

Kako bi me prepoznao po sebi,

I video nas u meni,

Na tom istom mestu,

Gde je beli pas

Postao čovek

a voda pustinja.

Gde je molitva postala ti

A igra dodir.

 

Probudila sam se,

Ali se san nije budio.

Nije uzalud, znam

Jer,

Razumećemo jednom

Taj beskraj.

jasmina1

Advertisements

4 thoughts on “San

  1. Izvanredna, kao i sve ostale. Ne zameri ako u tvojim pesmama nalazim isnpiraciju za svoje… na nesto vanvremensko se treba nadovezati, ukoliko se vec istom merom ne moze odgovoriti… 🙂 Srdacan pozdrav…jedva cekam sledecu 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s