Hvala

Želim da uđem u tvoje oči dok ležimo, ćuteći, na onom uskom krevetu na kome nikad nije bilo tesno. Da olako uđem u njih i da boravim u tom međuprostoru neprekidnih sjajnih bljeskova tvojih srećnih misli. Hoću da me prožme svaki taj padajući sjaj i da osetim kako je to kada se svaka tvoja misao, koja me je do tada volela, razgradi i nestane u praznini ljubavi.
Hoću da u tim očima posmatram svako tvoje hvala kako ide ka meni, kako ide ka tebi, ka svakoj tvojoj ćeliji i kako izlazi iz tebe i ide ka gore. Hoću da umem da kažem to hvala i da osećam tu silinu koju oseća samo čisto srce kao tvoje. Hoću da dodirujem tvoje lice prstima i da svaki moj dodir prodre u tvoju kožu, kao što prodiru moje oči u tvoje i da moji prsti ne vajaju samo tvoje lice, već lica svakog tebe, kojih se više ne sećam, ali volim oduvek.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s