Zaostavština

Ako dovoljno dugo gledaš u horiznot, videćeš kako se nebo pretvara u more. Kako odsjaj od sunca postaje izlazeći mesečev srp boje praskozorja na dedinim livadama. Videćeš neku mrlju na blendi aparata i znaćeš da sam ta mrlja ja. Naga ja, koja ti bace mreže od svetlosnih sudara braneći preostalost sveta od tvojih pokušaja da uhvatiš početak kraja plastičnom kutijom i rasipnim sočivom. Kako ne vidiš da se već sve rasipa i bez tebe i ništa se više ne može uhvatiti u mrlju.Iz mrlje već sve preliva.
Izvesno je! Umesto praznine, uhvatićeš mene.
Nije to neka žrtva.
A vredi se rasuti kao štit za zaostavštinu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s