Put

Postoje deonice puta koje moraš sam da prodjes, kako bi video koliko si porastao. Poželećeš da se taj deo puta što pre završi, kako bi bio zagrljen i voljen tamo gde te čekaju tvoji. Ali ne žuri mnogo i ne odustaj od samoće, jer postoje slike koje možeš da vidiš kada nema nikoga, postoji lepota koju samo ti možeš da osetiš, postoji teret koji jedino ti možeš da izneseš i postoji ljubav koju niko drugi ne može da ti pruži. Na tom putu samoće, udahni sve i zahvali se svemu, a onda kad sretneš svoje saputnike ispruži ruke pune iskustva i reci: „toliko lepote imam da vam podarim.“ Čekaće te i posle tog susreta još mnogo deonica koje ćeš ponovo morati sam da prodješ…ali tad samoća više neće biti teret već blagoslov… odredište tada neće biti drugi ljudi i druga mesta… odedište će biti u svakom koraku, prizoru i osečaju. Odredište će biti u svemu. Odredište ćes biti Ti. 

14045543_10154408398951730_483222107254170459_n

Advertisements

Dečakov rođendan

Danas te volim više nego nekog drugog juče i sutra. Mora da je zbog toga što je ovde vreme otišlo nizvodno u more.
Danas te vidim bolje nego juče ili sutra. Valjda je to zbog toga što vidim prapočetak svega što si sada.
Danas ti je kosa plavlja nego obično.To je zbog malog sunca  iz kog si iskočio.
Danas te osećam iz središta svih krugova. Valjda, jer razumem da si sunce pocepao na pola samo da bi se širio.
Danas te poštujem više nego bilo koga pre, jer vidim da su tvoja širenja, darivanja radosti.
Danas sam mirnija nego inače, jer se prožimam kroz sva tvoja darivanja.
Danas sam mudrija nego pre, jer znam da se rađaš u mojim umiranjima.
Danas je druačije nego inače, možda, jer me vidiš prvi put.

boy

Magla

Nepoznanica smo sebi.
Opšte mesto neznanja drugima.
Nismo za držanje u rukama
jer prelivanje pre ili kasnije
istoči dalje.
Tek kad ode sve što te je činilo
Tek kad se strah transformiše u ljubav
Pojave se obrisi u magli,
koji bi mogli biti ti.
Ne zavaravaj se.
Nisu tu blagodeti.
One te čekaju
kad prođeš kroz ništavilo.
A samo ti znaš
kako ćeš i koliko dugo prolaziti kroz njega.

r.jpg

Krug

Kad obrneš ponovo isti krug,
ne veći, ne manji, isti.
Kad višak energije pretočiš u višak grešaka,
shvatiš da je energija bez ljubavi
samo destrukcija koja se ispolji pre ili kasnije
u materiji.

Kad obrneš ponovo isti krug,
neko te unutra zamoli da staneš,
usporiš, odmoriš,
ali ne možeš,
jer si zadužen da spasiš davljenika
kome nije do ljubljena zbog ljubavi,
nego do ljubljenja, zbog nedostatka vazduha.

Kad obrneš ponovo isti krug,
ustaneš umoran od svega,
ali hodaš otmeno,
jer se tako ne vidi da si ranjiv.
Smeješ se i nastupaš na pozornici,
kreiraš zanimljive realnosti i daješ
to što zoveš ljubav,
a istina je da sve više kopniš od te beznadežne sreće.

Kad obrneš opet isti krug,
upitaš da li su greške dovoljno
dobro učinjene
i da li su obezbedile da se nećeš vratiti
tako gde si imao šansu da zavoliš sebe.

Kad ponovo obrneš isti krug,
zapitaš li se, gde ti je srce,
a gde si ti.
Poveruješ li da neko ipak
bolje zna kuda si pošao
ili ni dalje ne veruješ
u prepuštanje.

Kad ponovo obrneš isti krug,
shvatićeš da je previše davljenika
I da ne možeš da ih voliš sve,
a da ne možeš da ljubiš ni jednog,
jer ne dišeš odavno,
umro si od beznadežne sreće.

Kad ponovo obrneš isti krug,
hoćeš li prestati da smišljaš
odgovore i rečenice
za te sve silne izvedbe,
ili ćeš verovati u trenutak,
jer trenutak je brzina srca
koja preduhitri sve te misli zbog kojih uvek
obrneš isti krug.

20-circle

Nismo mi te sreće

Ti i ja nemamo baš mnogo, neko bi rekao. Gradimo male istorije pojedinačnih dana. Sakupljamo po koju noć, a računamo ih kao dane i mesece.
Svaki put se vraćamo, a nikad ne ostajemo. Ostajanje miriše na poraz. Plaši nas pomisao da bismo mogli međusobno da se prisvajamo, a znamo da niko nikome na ovom svetu ne pripada. Odvikli smo se od sigurnosti. Uvek smo na ivici. Uvek iznova preskačemo isti bezdan. Svako za sebe propada i svako za sebe nastavlja dalje. Sebični smo, a dajemo se. Nesrećni smo, a volimo tu nesreću. Ovo nije naše vreme. Vreme nam služi da ne zaboravimo da nismo postali bolji ljudi. Ljudi nam služe da se osećamo usamljeno. Rastajemo se jer odlažemo budućnost. Sastajemo se jer bežimo od drugih življenja koje izdajemo u maloj istoriji jednog dana.

Da li će ikada prestati da se piše  mala istorija jednog dana? Teško…nismo mi te sreće.

vil.jpg

Misao

Pitam se čime li noćas širiš kosmos, zagledan u onu pukotinu iz koje povremeno iskočimo manji od makovog zrna, sa tananim glasom, držeći se za ruke? Pitam se da li nas samo tamo ima, u sudaranju sloboda ili se ipak setiš i kad je mnogo buke, da me mislima kao ja tebe, lansiraš makar pedalj dalje od svega, gore, uvis, kažeš snađi se i izgradi novi kosmos sa onom kućom i baštom što sam smislio, proširi ga, trebaće nam za sutra? Pitam se čime li noćas širiš kosmos? Pitam se mogu li sama da ga proširim za oboje, a ti samo da uskočiš kad stigneš? Plašim se da ti prepustim kosmos na širenje. Plašim se da ti niko nije rekao kako se širi kosmos i kako se misli na pravi način. Šta ako ga proširiš na suprotnu stranu? Ako ga proširiš pogrešno, ja nemam misli koje mogu da stignu na tvoju suprotnu stranu, pronađem te u tim tvojim širenjima, prodrmusam te i kažem: Prestani da misliš, mi već živimo na drugoj strani u kući sa baštom.

m

Ili nije?

Ljubav je kapljica od piva na koju staješ dok ideš do kupatila.
Ljubav je izgljubljeni ključ od stana u ranim jutarnjim časovima.
Ljubav je kad ti ne treba ključ od stana, jer možeš da se ljubiš ispred zgrade.
Ljubav je taksista koji nas gleda u retorovizoru i smeh prodavaca iz kioska u trećoj smeni.
Ljubav je pur od cigarete koji utrljavaš u tepih, da ne vidim.
Ljubav je kad možeš da kakiš kod mene.
Ljubav je kad raspremiš kuću da nam bude lepo.
Ljubav je kad nećemo da spavamo, jer slušamo istu pesmu celu noć.
Ljubav je ono đuskanje u gradu, stanu i kolima.
Ljubav je kad se prskamo dok peremo kola.
Ljubav je kad pijemo rakiju na eks i kad ne jedemo hleb, jer on goji.
Ljubav je kad nemamo vremena i ne brinemo što nemamo vremena.
Ljubav je iskrenost koja zaboli.
Ljubav je kad mi kažeš Mila, skuvaš kafu, napraviš doručak i daš lepše jaje na oko.
Ljubav je kad ti ušivam dugne na košulji.
Ljubav je kad se uplašiš jer te vidim u celosti.
Ljubav je kad se smejemo i kad ja plačem.
Ljubav je kad glumiš facu i kad sam na pozornici.
Ljubav je i to što nismo spremni na ljubav.
Ljubav je i ako neko od nas ode.
Ljubav je i ako neko od nas ostane.
Ljubav je i kad su prioriteti drugi ljudi, a ne mi.
Ljubav je kad možemo jedno bez drugog, ali biramo da budemo zajedno.
Ljubav je i onda kad kažeš da ništa od ovoga nije ljubav.
Ljubav je i kad mi kažeš da me ne voliš još.
Ljubav je i kad mi kažeš da me voliš, a onda se praviš da mi nisi rekao.
Ljubav je stvar percepcije.
A percepcija svih stvari meni je Ljubav.

maxresdefault