Karma

U mraku tvoj lik izgubi smisao

A moja koža ispari

I dodir postane pulsiranje srca

A tvoje oči crne rupe koje me

oslobode.

Pitaš da li smo bili ovde pre i

da li ćemo biti ponovo?

Zar smo ikada bili negde drugde?

Ostala je samo punoća praznine.

Nema ni disanja, ni srca.

Ako se vratim ponovo,

prepoznaj me iznova

i reci da imaš kosmos

u levom džepu.