Putujuće pozorište

Mi smo ovo već sve dogovorili i pre ovog puta, na kome sa čežnjom i nestrpljivo hrlimo ka spoznajama a nadajući se da sve ne spoznamo do kraja, jer ipak smo mi beskonačnici, koji se kreću ka drugim beskonačnostima, u veri da ne postoji konačnost ni na kraju onoga gde nikad nećemo stići.

Mi smo birali ovo mesto i ovo vreme. Ovu nemaštinu i turobnost. Drhtavo tlo, grč u stomaku i razapetost između želje i gladi za njom. Mi smo u naše vrtloge prosuli sve mogućnosti, sve uloge, zaplete, detalje i puteve, koji su se ucrtali u mapu naših duša, a mi  zaplovili u fizički deo duhovnosti.

A tamo u toj stvarnosti, satkanoj od iluzija, igraćemo igre ljubavi i mržnje, lepog i ružnog, ne bi li se u kontrastima izdigli i podelili na dobre i zle, sudili grešnicima i glupima, ceneći da kao suprotni od njih imamo pravo i činimo ispravno, a sve u neznanju i strahu, sudeći njima, sudićemo sebi, opraštaćemo njima i nikad sebi.

Svi smo mi samo glumci naših života i niko od nas nije uloga koja mu je data, jer svaki će lovac biti lovina i svaki sveštenik, nevernik  i svaki će ubica biti žrtva i svako će od svakoga učiti i svako svakog pokidati i jednom  zavoleti. Svako će svakoga tada uzdignuti i od zaborava osloboditi.

Sve će uloge ove večne scene, biti iskustveni dar a svaki će glumac za svoju prikazu dobiti pohvalu jer u  publici sedi i aplaudira, niko drugi do  Ljubav.

Biće još mnogo nerazumevanja i neshvaćenosti na ovom putu  i moja istina  neće biti tvoja, i moja tuga biće tvoja sreća i biće često teže nego lepše, zato igraj do kraja, uvek do kraja, a bez  kraja.  I  nikad ne brini i nikad ne zaboravi,  jer mi smo se ovo već sve dogovorili.

Samo večeras u vašem gradu, Putujuće pozorište – Kroz vreme i svetove. Dobro došli!