Nismo mi te sreće

Ti i ja nemamo baš mnogo, neko bi rekao. Gradimo male istorije pojedinačnih dana. Sakupljamo po koju noć, a računamo ih kao dane i mesece.
Svaki put se vraćamo, a nikad ne ostajemo. Ostajanje miriše na poraz. Plaši nas pomisao da bismo mogli međusobno da se prisvajamo, a znamo da niko nikome na ovom svetu ne pripada. Odvikli smo se od sigurnosti. Uvek smo na ivici. Uvek iznova preskačemo isti bezdan. Svako za sebe propada i svako za sebe nastavlja dalje. Sebični smo, a dajemo se. Nesrećni smo, a volimo tu nesreću. Ovo nije naše vreme. Vreme nam služi da ne zaboravimo da nismo postali bolji ljudi. Ljudi nam služe da se osećamo usamljeno. Rastajemo se jer odlažemo budućnost. Sastajemo se jer bežimo od drugih življenja koje izdajemo u maloj istoriji jednog dana.

Da li će ikada prestati da se piše  mala istorija jednog dana? Teško…nismo mi te sreće.