Put

Postoje deonice puta koje moraš sam da prodjes, kako bi video koliko si porastao. Poželećeš da se taj deo puta što pre završi, kako bi bio zagrljen i voljen tamo gde te čekaju tvoji. Ali ne žuri mnogo i ne odustaj od samoće, jer postoje slike koje možeš da vidiš kada nema nikoga, postoji lepota koju samo ti možeš da osetiš, postoji teret koji jedino ti možeš da izneseš i postoji ljubav koju niko drugi ne može da ti pruži. Na tom putu samoće, udahni sve i zahvali se svemu, a onda kad sretneš svoje saputnike ispruži ruke pune iskustva i reci: „toliko lepote imam da vam podarim.“ Čekaće te i posle tog susreta još mnogo deonica koje ćeš ponovo morati sam da prodješ…ali tad samoća više neće biti teret već blagoslov… odredište tada neće biti drugi ljudi i druga mesta… odedište će biti u svakom koraku, prizoru i osečaju. Odredište će biti u svemu. Odredište ćes biti Ti.