Stvaranje vremena

Više te ima nego stvarnosti,
jer nagomilavam vreme
koje ćemo tek stvarati
koje će nas
roditi danas,
kao neke druge,
koji se zajedno
kreću ka tamo.

Iako se danas
borimo protiv sebe,
jer prikladnije je
opirati se,
nego verovati
da je istina,
lakša od pera,
a teža od
priznanja
kako su nas
učili da
su vredne stvari
teške za stvaranje,

ipak izmislićemo novo vreme

 Jer i ovaj put,
uplašila nas je lakoća
i težina u isti mah.
I dete u nama
opet je ugledalo
odraslog stranca
sebe,
stranca koji moli

dete

da ga se seti
i upoređuje dlanove
i govori da su linije iste,
svlači dete
i traži svoje belege.

Ali dete je uplašeno,
jer dete je tamo
gde ga nisu
još ubedili
da je istina teška
ko olovo
i da stvarnost
grade moćni,
a ne deca u ljudima.

Zato pusti me da stvaram
viškove vremena
jer dete se ne ogleda
u takvim daljinama,
u unezverenim i apatičnim ljudima,
i ne razume one,
koji su se odrekli istine.

Zato pusti me
da nisam u ovom trenu
pusti me,
neka se nagomilava vreme
i ljubav u njemu,
jer ne mogu
da gledam
kako ono čisto u meni
ne prepoznaje
odraslu mene.