METAMORFOZA LJUBAVI

 

Opet smo promenili oblike,

opet nas je peklo u grudima

opet smo tražili mehanizme zamene

i gledali sva ponavljanja u drugim ljudima.

Opet smo jurili samo vrhove,

bežali od ponora,

sećali se putovanja

i praznih hodova,

zaobilazili rasprave

živeli u sada

jer o sutra nije bilo govora.

Opet smo besedili da nemamo očekivanja

a imali želja na pretek

tuđe potrebe osuđivali

i verovali da smo nadčovek.

A onda smo stavljali maske

i spirali strahove

vodili unutrašnje dijaloge

i bez razgovora

branili svoje stavove.

Opet je problem bio u drugom

i opet smo više zaslužili

opet smo pronašli nešto bolje

i opet prividno tugu ugušili.

Opet smo legli jedni sa drugima

opet iz straha unaokolo bauljali

opet ridali reči i umorno džangrizali

i bežali od metamorfoze ljubavi.

Opet smo se razboljevali

i zagledani u sebe ležali,

i po prvi put posle dužeg

sebe sreli i nismo bežali

jer iz nemoći

u istinu smo metamorfozirali.