Samo ti postojiš

Samo ti postojiš za mene
I samo su tvoje oči
Sabirnici sjena od nastanka sveta.
Poslednji trzaji mraka
I rađanje goluždravog svetla.

Samo ti postojiš za mene,
I samo je tvoj osmeh vitraž svih izuma
Prošlih pokolenja, zapaljenih sela
I nezgrapnih građevina novog vremena.

I ništa nije vrednije od tebe
Jer si besmrtnost života
Utkala u mene,
a sva sećanja prosula ko zobna zrna
Za gladne životinje.

Samo tebi verujem
I u tvom se naručju u suzama vidim jasno
I sve što mi bi mučno od teskobe tela
Posta veliko od beskraja tvoga,
A tvoja tišina izusti zvuk kojim se
zaborav otrgnu od mene
I preda nepovratno Vaseljeni.

Samo ti me više nećeš rađati
Jer tvoje oči, postadoše moje
a tvojim osmehom, smeje se
moj lik od dima i prašine.