Mala i mangup

Po celu noć se vrti,

s’ vremena na vreme i hrče,

uzima mi ćebe,

počupa me,

kaže kroz san

da sam sad samo njegova i Božija,

prigrli me i ja zaspim,

ali onda prebaci noguraču preko mene

I uguši me.

Jutrom, molim ga da mi donese kafu u krevet

a on neće,

kaže: “Mala, naletela si na mangupa.

I evo ti ga ovde sad,

nek ti to bude dovoljno.”

Kažem mu da sam i ja mangup

I pitam kako se zove ženski mangup

Da li je mangupica ili mangupka?

On kaže da se zove tele.

Udarim ga i okrem mu leđa.

On ustane iz kreveta i ode.

Razmišljam kako sa njim ništa nije idealno,

I da nije lako voleti kad nema iluzija,

Ali ipak otvorim srce za ogoljene slike,

A on otvori vrata i kaže

“Mala, kafa je gotova.”